Režija: Roland Emmerich (Universal Soldier, Stargate, Independence Day, Godzilla, Day After Tomorrow, 10.000 BC) Scenario: Roland Emmerich (Stargate, Independence Day, Godzilla, Day After Tomorrow, 10.000 BC), Harald Kloser (10.000 BC) Glume: John Cusack, Amanda Peet, Chiwetel Ejiofor, Oliver Platt, Danny Glover, Zlatko Burić
Kratak sadržaj: Roland Emmerich još jednom diže celu planetu u vazduh. Šta je sledeće, svemir?
Hajde da prebrojimo koliko je puta Emmerich pobio celo čovečanstvo... 1... 2... 3... i jednom je uništio samo New York . Nosi me misao da ga je neko strašno naljutio kad ima potrebu toliko puta da nas ubije. Ovde mi je nešto odmah upalo u oči, ni jedna scena nije bila u New Yorku ! A New York je grad koji je ubedljivo najčešće opsedan i uništavan u holivudskim spektaklima.
Kada govorimo o najnovijem Emmerichovom ostvarenju neminovno je upoređivanje sa prethodnim velikim razaranjem koje je obavio, filmom Day After Tomorrow. Neminovno je naprosto zato što je u tom filmu uništio celu planetu, a sada to ponovo radi. Možda je ovaj film trebao da se zove Day After Day After Tomorrow ? To što se vratio istoj temi meni samo olakšava posao u pisanju o 2012. Nažalost, najnoviji film nema ništa što je imao prethodni, a da se ne lažemo, ni prethodni nije imao baš puno aduta da ubedite nekoga da ga gleda. Znate šta je najbolje u ovom filmu ? To što je u Srbiji krenuo u isto vreme kad i u USA .
Ali, da krenem redom. Ovom čoveku ne mogu da osporim da lepo gradi priču u svojim filmovima. On uvek ima lep uvod, i zatim krene da elaborira temu u koju se upustio. Tako je i ovde. Drama oko smaka sveta i tenzija se vrlo vešto, polako ali sigurno, dižu od početka filma. Međutim, nešto izuzetno bitno fali Emmerichu, a to je nesposobnost da izgradi emotivni most između gledalaca i aktera u njegovom filmu. Za te stvari neprikosnoveni majstor je James Cameron. Taj čovek se uvek kreće na ivici ušećerene patetike, ali nekakvim čudom nikada ne pređe granicu neukusa. Emmerich to ne ume. On u svemu preteruje, pa i u patetici.
Najveća mana ovoga filma je kraj. Klimaks koji treba da se dogodi jednostavno se ne dogodi. Ustvari, klimaks je prisutan, naravno, ali naprosto ne funkcioniše. Ako se sećate Dana Nezavisnosti, prisetite se one scene kada se Vil Smit i Muva opraštaju od svojih najmilijih jer idu u svemir da se obračunaju sa vanzemaljcima... jao, ala je to bilo naporno ! Ali taj film je bio zabavan u svojoj neverovatnoj gluposti, pa se ta scena nekako preživi. Ovde scena dolazi na kraju, i toliko udavi gledaoca da potpuno pokvari utisak o filmu. U Day After Tomorrow, Emmerich je nekako uspeo da izbegne tu vrstu emotivnog bućkuriša, pa taj film mnogo bolje funkcioniše sa svim onim spektakularnim specijalnim efektima. Da budem potpuno iskren, taj film imam u svojoj kolekciji i uvek rado pogledam sve one uragane, talase, i ledeno doba kojim je okovana cela planeta.
Specijalni efekti ostavljaju bez daha. Sada je pravi trenutak da vam kažem da gledanje filmova na TV-u ili kompjuterskom monitoru ne može da se uporedi sa gledanjem na bioskopskom platnu. Sve ono što se vidi u trejleru ovog filma je smešno, i mislio sam da mi se ovde neće dopasti čak ni scene masovnog uništavanja, ali sam se prevario. Scene razaranja su savršene, i kao zaljubljenik u tehnologiju konačno mogu da kažem da je industrija specijalnih efekata došla do savršenstva. To je makar delić onoga u čemu sam mogao da uživam gledajući ovaj film.
Poznato je da u velikim filmovima čiji su cilj pare ne razmišljaju mnogo o logici, pa tako i ovde imamo skandalozno postavljenu problematiku iz koje proističe razaranje planete. Ako ste upućeni u problem godine koja nas očekuje, 2012. će se dogoditi poravnanje planeta koje se događa jednom u nemam pojma koliko godina. Emmerich je i za prethodno razaranje uzeo naučno istraživanje, a i ovde je isti slučaj. Kao što postoji teorija da će destabilizacija kruženja slane i slatke vode u okeanu izazvati ledeno doba, tako postoji teorija i da poravnanje planeta koje će se dogoditi 2012. godine nosi sa sobom određene posledice.
Emmerich koristi tu priču da izgradi svoj film, ali to čini na zaista glup način. Kažu naučnici u njegovom filmu, aktivnosti na Suncu koje se intenziviraju donose na Zemlju količinu zračenja koja nije zabeležena nikada u istoriji. I ne samo to, nego se zračenje sa Sunca ponaša tako da na planeti izaziva efekat mikrotalasne rerne, pa zagreva unutrašnjost planete i odatle sledi da nas čeka kataklizma. Razumem potrebu da se snimi film, ali kad ovako postavite problem i u startu zaboravite da bi mikrotalasi pobili sve žive organizme (uključujući i nas ljude !!!) i pre kataklizme, onda je to zaista malo glupo. Ne, ipak je MNOGO glupo.
Objavio: Rick Deckard
