Heklanje je velika ljubav Sanele Kekenj iz Bačke Topole.
Intenzivnije je počela da se bavi heklanjem pre oko tri godine, mada je umela to da radi i 10 godina ranije. Tada, kada je naučila prve, nevešto radjene bodove, nije ni pomislila da bi jednog dana mogla unovčiti svoj trud.
Kada je rodila kćerkicu Valentinu, heklicu je na duže vreme odložila, i skoro na nju potpuno zaboravila.
Sve dok jednog dana nije, surfujuci po netu, pronašla sajt sa divnim heklanim šeširićima za decu. Poželela je jedan da napravi dvogodišnjoj Valentini. Nije bila svesna koliko je uporna.
Sanela je spojila dve stvari, dve ljubavi: prema detetu i prema heklanju. Nekoliko noći nije oka sklopila, pokušavajuci da "preslika" mustru po kojoj se radi šešir. Sada kada gleda taj svoj rad, Saneli je smešno kako izgleda... Žabica - šešir, sa najneveštije ušivenim očima na svetu! Ali uradjen sa najvise ljubavi…
Kada je svoj rad pokazala prijateljicama sa foruma, njen inbox je bio prepun. Onda je krenula manična kupovina konca, rad na uzorcima, provera kvaliteta... svaka nijansa kupljenog konca je prosla kroz testove širenja, skupljanja, puštanja boje, habanja...
Jedno vreme je radila šeširice po idejama sa jednog sajta, a onda se opustila, i počela praviti i predlagati svoje kreacije.
Onda je došla na ideju, vrteći učkur od trenerke, da bi od istog tog učkura mogla heklati torbe. Naheklala je malu seriju unikatnih torbi od tog pamučnog konopca, pokazala na forumu, i svaka od deset torbi pronašla je svog vlasnika za tri dana.
Sanela kaže da su njeni šeširići i torbe proputovali više od nje same. Krasili su male glave i velika ramena u Egiptu, Švajcarskoj, SAD, Austriji, Libiji, Italiji, BiH, Hrvatskoj, Republici Srpskoj. Nažalost, prodaja njenih radova funkcioniše bez peripetija i glavobolje samo u Srbiji. Za inostranstvo, Sanela je sa naručiocima radila isključivo na poverenje. A i poverenje je bitno, zar ne?
Oprobala se i u pravljenju minijatura, za Božićne praznike, u pravljenju heklanog nakita, baletanki, torbi, odevnih predmeta. Ali joj je jos uvek najdrazi taj prvi šeširić koji je uradila za svoju devojčicu.
Sledeće, u šta bi Sanela volela da se upusti, je heklanje donjeg veša. Fascinira me preciznost koja je potrebna za heklanje jednog čipkanog komada. - kaže Sanela. Samo da pronadje dovoljno vremena. Privlači je i pravljenje odevnih predmeta u kombinaciji heklanje - tekstil. Već ima nekoliko nacrta, ali ne i preko potrebnu mašinu za šivenje za taj poduhvat.
Sanela nam otkriva da bi volela da napravi mali porodični biznis, da spoji svoje znanje u heklanju, i znanje njene majke u šivenju.
Do tada, vredno i strpljivo radi, ideje beleži, da se ne zaborave.
Možda ćete se i vi zapitati kako to da se heklanjem bavi tako mlada osoba. S jedne strane, to Saneli imponuje. A s druge strane joj je žao što je ručni rad zapostavljen.
